U nastavku ćemo detaljnije objasniti linijsku selekciju (linijsku uzgojnu praksu), jer smatram da je važno precizno opisati njenu primenu u uzgoju kako bi i laici razumeli svrhu linijskog uzgoja.

Šta je inbreeding (parenje srodnika) odnosno linijski uzgoj i kakav uticaj ima na rodovnik psa? Koji su osnovni principi važni za današnji pseći uzgoj? Tema „inbreeding i linijski uzgoj“ se tiče, delimično i nehotice, mnoge odgajivače. Pošto se poreklo većine pasa može pratiti do malog broja praotaca, u mnogim rodovnicima se imena nekih predaka ponavljaju više puta. Ko želi da se bavi proučavanjem porekla, sigurno će se zapitati šta ove „duple“ pretke znače za njegovog psa i kako treba postupati sa tim.

Šta se dešava pri inbreedingu / linijskom uzgoju:

Cilj inbreedinga ili linijskog uzgoja je da se udvostruče geni jednog ili više poželjnih predaka, tako što se isti predak pojavljuje više puta u poreklu psa. Jednostavan primer: roditelji psa su rođaci, npr. tetka i teča, odnosno jedna baka psa je sestra jednoga dede. Svaki inbreeding pojačava homoziogotnost, tj. povećava verovatnoću da su pojedinačni geni na oba alela identični. To sužava genetsku raznolikost onoga što pas može naslediti – i u pozitivnom i u negativnom smislu.

Negativno:

Mogu se pojaviti do tada prikriveni genetski poremećaji. Nasumično ili svesno isključeni geni se ne mogu vratiti, osim ako postoje u drugim linijama. Ako svi uzgajivači istrajno slede isti uzgojni cilj, rasa može nepovratno izgubiti genetsku raznovrsnost.

Pozitivno:

Postaje predvidljivije kakvi će biti štenad psa koji potiče iz linijskog uzgoja – koji bi se uzgajivač voleo iznenaditi od strane svoje kuje? Ovo je veliki plus linijskog uzgoja. Naravno, to važi samo ako se dobro poznaju osobine predaka psa! U hromozomima linijski uzgoj pojačava „razdvajanje“ gena koji su inače često heterozigotni (mešoviti), pojednostavljeno Aa ili Bb, tako da su češće homozigotni. A i a označavaju dva različita alela jednog gena, veliko A je dominantan, a malo a recesivan gen za određenu osobinu. Ovo razdvajanje u, na primer, AA ili aa dovodi do jače izraženosti sada homozigotnih gena, koji se više ne pojavljuju u slabijoj heterozigotnoj formi već „nezaustavljivo“ homoziogtno. Jednostavno, recesivne osobine se tek tada jasno vide. Osobine psa su zbog linijskog uzgoja češće homozigotne jer oba roditelja imaju iznadprosečno mnogo istih gena. Ukoliko su i roditelji sami linijski uzgojeni, efekat se pojačava. Psi čiji su roditelji birani samo po spoljnim osobinama, bez linijskog uzgoja, mogu po pravilu „slično slično daje“ izgledati kao roditelji, ali neće moći pouzdano naslediti osobine i preneti ih na potomstvo onako sigurno kao psi iz linijskog uzgoja. Kod nove, sve češće preporučivane tehnike, gde se parenje bazira na spoljnim osobinama uz uslov da roditelji nisu blisko srodni bar tri generacije unazad, uzgajivač će, ako je moguće, mnogo duže raditi na učvršćivanju tipa rase, zdravlja i dobrog karaktera i instinkta u psima.

Prednosti linijskog uzgoja:

Generalno, psi iz linijskog uzgoja češće nasleđuju ono što i sami pokazuju spolja i jače prenose svoje osobine nego psi uzgajani samo po spoljnim osobinama, sa principom izbegavanja srodstva. Kako su prvi jače homozigotni, to je logično. To znači manje iznenađenja i bolju kontrolu uzgoja. Smatram da je to jedna od ključnih prednosti. Razlog za linijski uzgoj je da uzgajivač koji planira takvo parenje ima tačno znanje i veliko poverenje u osobine psa na kome želi da gradi liniju. Tada se nada da ga neće zadesiti neprijatna iznenađenja, jer samo pas za koji je skoro sigurno da ne nasleđuje teške bolesti može biti polazna tačka za linijski uzgoj. „Usput“, taj pas treba da bude i izuzetan predstavnik svoje rase.

Mogući ciljevi inbreedinga / linijskog uzgoja:

Cilj je da se kvalitete određenog psa genetski učvrste u potomstvu tako da se sigurno nasleđuju. Jedna istina, koju se premalo uzima u obzir, je sledeća: ako je pas prilično blisko uzgojen, on jače prenosi svoje osobine nego podjednako dobar i lep pas iz parenja koje je birano samo po spoljnim osobinama ili drugim razlozima. Ovo objašnjava zašto toliko lepi „mešanci“ sa što šarenijim poreklom nisu nužno najbolji prenosioci osobina, iako su spolja bez greške i tipični. Dokazano je da linijski uzgojeni psi jače prenose svoj tip na potomstvo, odnosno „jače ga oblikuju“. Lep cilj uzgoja, zar ne? Drugi cilj je mogućnost unošenja krvi (outcross). Unošenje krvi je važan alat linijskog uzgoja. To je dobra praksa da se pojedinim linijama unesu ciljani geni, jer takva parenja često daju lepu, tipičnu i zdravu potomstvo. Unošenje krvi (outcross) nije isto što i jednostavno parenje nerodonosnih pasa, odnosno mešanje rasa: unošenje krvi se dešava samo ako se linijskoj kuji pari genetski što je moguće drugačiji, a ipak u svojoj liniji relativno blisko uzgojeni pas. Iz takvog parenja može se dobiti novi impuls u sopstvenom uzgoju. Potomci su često lepi, snažni i zdravi. Psi iz takvih parenja su često odlični za izložbe! Mogu dobro poslužiti za „osveženje“ roditeljskih linija, odnosno za vraćanje u jednu od linija porekla, ali verovatno nisu jaki prenosioci osobina jer imaju visoku heterozigotnost (AaBbCcDd), skoro kao savršen mešanac ili sredina. Verovatno će davati manje ujednačene legle nego drugi psi. Po pravilu se roditeljske linije moraju striktno održavati, jer parenje dva psa dobijena unošenjem krvi brzo gubi ovaj efekat! Za razliku od unošenja krvi, „normalni“ mešanci (uključujući i „mešance“ unutar rase) nisu uzgajani iz određenih linija. Zato ne pokazuju heterozigotni efekat, i suprotno nekim uverenjima nisu iznadprosečno zdravi ili tipični.

Linijski uzgoj ne proizvodi genetske izobličenja, već otkriva genske mane, što omogućava dobru selekciju i iskorenjivanje tih mana. Linijski uzgoj omogućava da se genetske greške otkriju i dobre osobine učvrste. Linijski uzgoj nije mučenje životinja, jer se vodi cilj da se u uzgoj uključe samo životinje sa najboljim osobinama. Uz dosledan linijski uzgoj potrebno je oko 8 generacija da se otkriju i selektuju sve genetske nepravilnosti, ali posle tog rada dobija se genetski zdrava i stabilna linija. Sa svakom generacijom linijskog uzgoja, uzgoj postaje stabilniji i predvidljiviji, što je naročito važno kod čistokrvnih rasa. Kako se za dalji uzgoj biraju samo najbolje životinje, željene osobine kao što su tip, građa, veličina, boja i dr. se brzo učvršćuju i produbljuju.